Nedostatak padavina tokom proleća, a posebno tokom aprila, već ostavlja ozbiljne posledice na useve širom Srbije. Dok stručnjaci procenjuju da situacija još nije dostigla kritičnu tačku na nivou cele zemlje, poljoprivrednici iz najugroženijih područja upozoravaju da su štete na pojedinim parcelama već ogromne, a da bi nastavak sušnog perioda mogao dodatno da ugrozi ovogodišnje prinose.
Kada se posmatraju poslednja dva meseca, deficit padavina je izražen na gotovo celoj teritoriji Srbije. „Ono što se vidi na mapi jeste da je tokom aprila i maja palo značajno manje kiše nego što je uobičajeno za taj period. Ako se posmatraju tromesečne akumulacije, deficit nije toliko izražen, što ukazuje da je upravo april bio kritičan mesec“, navodi klimatolog Vladimir Đurđević. Prema njegovim rečima, upravo su mart, april i maj ključni za razvoj najvažnijih ratarskih kultura, zbog čega postoji realna opasnost da ovogodišnja proizvodnja podbaci. Đurđević upozorava da će naredne tri do četiri nedelje biti presudne za ovogodišnju proizvodnju. „Ako tokom juna ne bude padavina u količinama koje su očekivane za ovaj mesec, vrlo verovatno ćemo imati još jednu godinu sa prinosima ispod proseka. To se posebno odnosi na kukuruz, koji učestvuje sa oko dve trećine u ukupnoj ratarskoj proizvodnji Srbije“, ističe on.
Sličnu ocenu daje i dr Mirjam Vujadinović Mandić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Ona navodi da su aprilske padavine na većem delu teritorije bile ispod normale, ali da za sada u dubljim slojevima zemljišta još postoji određena količina produktivne vlage zahvaljujući padavinama iz zimskog perioda. Ipak, upozorava da je najveći deficit vode trenutno prisutan upravo u Vojvodini, gde je pšenica u osetljivoj fazi razvoja i gde joj je dodatna vlaga neophodna za formiranje prinosa.
Dok stručnjaci još ostavljaju prostor za popravak situacije, poljoprivrednici na terenu već beleže ozbiljne gubitke.
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović ocenjuje da je šteta na pojedinim parcelama već evidentna i da bi ovogodišnji prinosi mogli biti manji za 30 do 40 odsto. „Na parcelama gde je predusev bila šećerna repa pšenica je bukvalno izgorela. Žetva će početi najmanje dve nedelje ranije nego što je uobičajeno, što je jasan znak da biljke ubrzano završavaju vegetaciju zbog nedostatka vode“, upozorava Filipović. On dodaje da su usevi pod stresom i da biljke pokušavaju da što pre završe razvojni ciklus kako bi sačuvale ono malo raspoložive vlage.
Posebno zabrinjavaju podaci iz Banata. Poljoprivrednik Branislav Čolić iz Udruženja „Banatska crnica“ navodi da su srednjobanatski i severnobanatski okrug trenutno među najugroženijim područjima u zemlji. „Kod nas je ekstremna suša. Zalihe vlage su praktično na nuli. Pšenica je podgorela i odozgo i odozdo. Na pojedinim parcelama pitanje je da li će uopšte biti prinosa ili će on iznositi svega nekoliko stotina kilograma po hektaru“, kaže Čolić. Prema njegovim rečima, čak ni obilnije padavine u narednom periodu više ne mogu značajno pomoći pšenici, ali bi bile od velikog značaja za kukuruz, suncokret, soju i šećernu repu.
Sve ukazuje na to da će jun biti presudan za sudbinu ovogodišnje ratarske proizvodnje. Ukoliko padavine izostanu i tokom narednih nedelja, poljoprivrednici bi mogli da se suoče sa još jednom sezonom značajno umanjenih prinosa i dodatnim ekonomskim gubicima.
