U proteklih desetak dana svedoci smo toga da na njivama gore kukuruzni ostaci umesto da strnjika bude zaorana. Uprkos tome što više nije teško utvrditi šta se dešava na svakoj parceli, ko šta radi, seje pa i pali, zemljoradnici nisu zbog toga zabrinuti. Čini se, čak, da su ove jeseni primeri da se na oranicama dimi učestaliji nego lane. Kako je preneo portal AgroServis plus, poznati stručnjak dr Miroslav Malešević je rekao da ne treba da čudi što se njive dime jer zemljoradnici nemaju para za oranje, ali i da velika suša otežava posao. Prema njegovom objašnjenju, zemlja je suva i u uslovima suše teško je orati ostatke posle berbe kukuruza jer je potrebna dobra mehanizacija koju ratari nemaju. Za oranje u uslovima suše treba dvostruko više goriva nego kada je zemlja vlažna, a poljoprivrednici ne dobijaju odgovarajuću subvenciju za gorivo, kao što im nije dovoljno ni četiri hiljade dinara za obradu zemlje do dvadeset hektara.
On ne opravdava zemljoradnike koji pale kukuruzišta posle žetve, ali ističe da to čine oni koji obrađuju male posede, koji su, doduše i najbrojniji u poljoprivrednoj proizvodnji. Kako je objasnio dr Malešević, bar osamdeset odsto ratara zna da ne treba paliti njive jer visoka temperatura šteti stukturi zemljišta, ali nemaju izlaz. Zaoravanjem se poboljšava vodni režim zemljišta, stvara se rastresit sloj na površini oranice koji sprečava isparavanje vlage.
Dokazano je da plodna oranica na kojoj je strnjika zaorana na vreme, u toku jesenjeg oranja ima čak dva do dva i po puta više vlage od one na kojoj to nije urađeno. Dr Malešević je podsetio i na to da se zaoravanjem izaziva i nicanje korova, koji se kasnije može lakše uništiti.
Naša zemlja inače ima potpisan ugovor s Evropskom satelitskom agencijom i svaka četiri dana Srbiju nadleće satelit i pravi nove snimke o tome šta se dešava na celokupnom poljoprivrednom zemljištu. Ove godine, po rečima ministra za poljoprivredu Branislava Nedimovića, nekontrolisano paljenje strnjike proći će samo s obaveštenjima ratarima da to ne čine.
On je podsetio na to da paljenje strnjike pravi velike štete i po eko-sistem, dok su iz Lovačkog saveza Srbije istakli da požari na otvorenom ostavljaju štetu u lovištima i na samoj divljači. Najugroženiji je, prema rečima lovaca, podmladak srneće divljači, divljih svinja, zečeva, ali strada i podmladak ptica koje se gnezde na domaćem području, kao što su zaštićene vrste velika droplja i ždralovi.
