Iz udruženja Žitounija navode da je kvalitet pšenice lošiji nego prethodnih godina

0
21

Udruženje Žitounija  je pokrenula inicijativu za uvođenje posebnih podsticaja za proizvođače najkvalitetnije pšenice, takozvanih poboljšivača. Ovo udruženje je saopštilo da mlinska industrija u Srbiji ne može da napravi kvalitetno brašno,naročito za pekarske proizvode, zbog toga što je kvalitet pšenice lošiji nego prethodnih godina.  Žitounija čije su članice najveće mlinske industrije kao što su Žitopromet, Kikindski mlin,Mlintesta i drugi prerađivači, predložilo je Ministarstvu poljoprivrede da se iz agrarnog budžeta obezbedi poseban podsticaj za ugovorenu proizvodnju najkvalitetnije pšenice, u iznosu od dva dinara po kilogramu. Takođe, je predloženo da se ti podsticaji obezbede za najmanje tri godine.

Srbija je ove godine ostvarila najveću proizvodnju pšenice od 1994. godine -oko trimiliona tona, ali je kvalitet zrna bio relativno loš. Procenjuje se da će najmanje polovina ovih količina žita biti prodata kao stočna hrana. U Žitouniji su istakli  da takva situacija već ugrožava izvoz brašna srpskih proizvođača i da naši proizvođači ne mogu da obezbede kvalitet koji traže inostrani kupci. 

Na duži rok, ovo bi moglo značajno ugroziti izvoz domaćeg brašna. Neke države iz okruženja, poput Albanije, Makedonije, Crne Gore, BiH, već imaju zamerke na kvalitet brašna iz Srbije i okreću se drugim dobavljačima. 

Uzrok treba tražiti i u činjenici što je razlika u tržišnim cenama pšenice najboljeg kvaliteta i one koja je lošija relativno mala. Taj iznos nije dovoljan da proizvođačima kompenzuje oko deset odsto manji prinos koji se ostvaruje u proizvodnji pšenice visokog tehnološkog kvaliteta. 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here