Direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković je izjavio da je ovogodišnji rod žitarica u Srbiji dobar uprkos poblematičnim vremenskim prilikama, a na nekim parcelama rod kukuruza ove godine dostigao je i četrnaest tona po hektaru.
On je naglasio i da ratari nisu zadovoljni sadašnjom otkupnom cenom. Saković je istakao da je ovo jedna od dobrih godina za kukuruz, može se reći da su vremenski uslovi pogodovali kukuruzu, iako smo imali toplotni udar krajem jula i u avgustu, ali srećom on je bio u odmakloj fazi vegetacije te vremenski uslovi nisu naneli veće štete u prozivodnji. Da toga nije bilo govorili bi smo o rekordnoj proizvodnji.
Saković je naveo da je proizvodnja kukuruza generalno dobra i da se prinosi kreću od osam do deset tona po hektaru, a da je na nekim navodnjavanim parcelama u Vojvodini i četrnaest tona po hektaru. U Centralnoj Srbiji prinosi su manji i oni se kreću od pet do osam tona u proseku. Kad se svede kompletna računica prinos će biti oko, ili blago, iznad osam tona po hektaru. Budući da su ratari priželjkivali veću cenu, Saković je istakao da su delom i sami odgovorni jer se kukuruz prodaje terminski unapred. U junu su ratari imali u ponudi cenu od šesnaest dinara za kilogram i nisu se proslavili prodajom. U julu je bila petnaest koma pedeset dinara i tada je bilo više prodaje. Potom je cena počela blago da pada i sada se kreće od trinaest koma pedeset do četrnaest dinara u zavisnosti od mesta otpreme. Da su ga ratari prodali u junu kad je bila najbolja cena, bili bi zadovoljni. Saković je napomenuo da je ova godina prosečna za proizvođače pšenice, dobra za proizvođače soje iako je ponegde bilo štete usled toplotnih udara, dok su vremenski uslovi najmanje pogodovali suncokretu.
Ratari su očekivali više od suncokreta, ali majske i junske kiše nisu pogodovale ovoj kulturi i on ove sezone ima nešto niži rod od onog koji su prozivodači očekivali.
Što se tiče cena, za pšenicu ona je bila iznad realne, odnosno za dva dinara veća od izvozne u momentu žetve i nema razloga za nezadovoljstvo, ali postoji opasnost od gomilanja zaliha. Saković je naglasio i da je imajući u vidu da je deo proizvođača pogođen i vremenskim nepogodama i da je bilo i poplava, može se ipak reći da je cela godina bolja od proseka.
