Vremenske prilike odnele su danak većini voćnih kultura kada je sam rod u pitanju. Topao februar sa temperaturama iznad proseka, pa prolećni mrazevi i izrazito niske temperature za prolećne mesece zamenjeni su sušom i ektremno visokim temperaturama. Vremenske prilike uticale su i na orašasto voće.
Ovogodišnji rod oraha se može opisati kao odličan, s tim da će biti male štete od ožegotina koje su uzrokovale velike vrućine. Očekuje se da rod kada je količina u pitanju iznosi 3 tona po hektaru očišćenog oraha, što je negde 6 do 7 tona po hektaru neočišćenog koštunjavog ploda.
Kada je reč o lešniku ove godine nije neki veliki rod, očekuje se oko 1,5 tona po hektaru očišćenog lešnika. Prvi razlog je taj što vreme nije pogodovalo oplodnji lešnika, ali i zbog pogrešne rezidbe i loše agrotehnike. Uglavnom na još mnogo mesta nije postavljen sistem za navodnjavanje, tako da je došlo do toga da su prosto opadali celi plodovi.
Ranije sorte lešnika su počele da ispadaju pomalo, ako se nastavi ovako toplo vreme za desetak dana se očekuje da krene ova kultura, a orah posle toga polako pristiže na berbu. Kod ovih kultura je lako spoznati vreme berbe, to jest kupljenja, jer lešnik počinje da pada na zemlju, ispadaju plodovi iz dela u kome se nalaze, a opada i orah i počinje da vene zelena masa oko njega. Izuzetno je važno znati da i orah i lešnik u sebi poseduju ulje. Čim imaju ulje to odmah treba ljude da podseti da može doći do propadanja i užeglosti plodova. Ti plodovi nisu suvi, oni su sirovi i vrlo je bitno pakovati ih u ambalažu i ostavljati ih na mestima gde se suše. Kada je u pitanju industrija to su sušare gde se vrši sušenje plodova, a kada je reč o okućnicama ili manjim zasadima, procedura je kao što se to nekad radilo. Plodovi se sakupljaju, stavljaju se u vrećice kao one za luk i krompir i potom se kače na promajno mesto, gde dolazi do postepenog sušenja plodova. To mesto ne sme biti izloženo direktnom suncu. Kada se plodovi osuše, bilo da su lešnici ili orasi u pitanju, neće biti opasnosti od propadanja odnosno užeglosti plodova.
Od štetočina sada su aktivne mramoraste stenice, pogotovo kod lešnika, a kod oraha i neke druge kao što je orahova muva, naročito u mestima gde se gaje veliki zasadi. Mramoraste stenice polažu jaja u sam plod i dolazi do propadanja. U tom slučaju plod menja svoju strukturu, dolazi do propadanja, nije upotrebljiv za jelo, a samim tim se njegova vrednost na tržištu gubi i proizvođač nije u dobroj poziciji.
